PRAISTORIJA, NE SAMO STRIPSKA

PRAISTORIJA, NE SAMO STRIPSKA

Slobodan Ivkov

Kada smo već bili kod Lepenskog Vira, da li je osim borbe za goli opstanak, nabavljanja hrane, vode i preživljavanje zime postojala još neka smislena ideja kod praistorijskih ljudi? I ako jeste – kakve naume su imali naši daleki preci? Mi to ne znamo.

Način razmišljanja “praistorijskih” ljudi i motivi gradnje nekih megalitskih tvorevina i danas su samo predmet nagađanja. Ko drugo kaže ili se predstavlja da tobože tačno zna – laže!

Internet sigurno nije pouzdan izvor podataka, pa čak ni kablovski kanali koji se, bar po svom nazivu, na dokumentaran način bave istorijom. Kao što vidimo, mnogi “novokomponovani” narodi ili narodi koji imaju “rupe” u svojoj kulturi mogu da zakupe vreme, sami snime psudodokumentarne filmove i emituju ih onoliko puta koliko imaju novca, “restartujući” svoje istorije.

No, još uvek postoje i izvanredne istorijske TV serije, koje mogu da se vide preko kablovske TV ili interneta. Jedna od njih je britanska “Srednjovekovni um”. U njoj istoričar-narator pokušava da objasni savremenim gledaocima koliko je radikalno drugačiji bio pogled na svet, život i običaje samo pre 500-1.500 godina. Gotovo da nema veze sa našim razmišljanjima! Neverovatno!

Uostalom, bar približno, kada i gde tačno, u zavisnosti od dela planete, prestaje “praistorija” a počinje “istorija”?

Kada je nastao čovek, potpuno nalik na nas? Da li su kromanjonci bili “istorijski” prvi? Različiti naučnici se tu “gađaju” sa desetinama hiljada godina razlike, pokušavajući sa podjednakom ozbiljnošću da nas ubede kako su ovi ili oni u pravu.

Dakle, za polje stripskog, filmskog, literarnog (setimo se samo širom sveta popularnog “Plemena pećinskog medveda”) i ostalog stvaralaštva period je potpuno otvoren i gotovo bezgranično slobodan.

Čak se ne smatra budalaštinama ni da se, posmatrajmo samo strip, u istoj epohi nalaze ljudi i dinosaurusi. Setimo se samo filma “Pre milion godina” (“One Million Years B. C.”) iz 1966. režisera Dona Čefija (Don Chaffey) sa glumicom Rakel Velč (Raquel Welch), koji sam u bioskopu gledao pre više od pola veka.

Zvanična nauka tvrdi da se prvi ljudski predak homo erectus, od majmuna uspravio pre oko 1,5 miliona godina. Za sada je “istorijska” istina da su dinosaurusi nestali pre oko 65 miliona godina. Neki paleontolozi i geolozi kažu da se to desilo zbog udara asteroida, a drugi, najčešće klimatolozi, da su iščezli zbog klimatskih promena, dok im je nesporni asteroid samo “zakucao poklopac na mrtvački sanduk”. Sledbenici Darvina, pa i Lamarka se uglavnom slažu.

S druge strane, kreacionisti tvrde da je sve nastalo u jednom trenutku, a biskup Ašer je sve precizno smestio u, po današnjem merenju vremena, u 4004. godinu pre nove ere.

Pre podne!

Autori stripova o “praistorijskim” ljudima su se, zezajući se ili ne, često dinosauruse i ljude smeštali u isto vreme radnje. Setimo se samo serije “Alley Oop”. To je ime glavnog lika koji “nema vrat” i naslov serije Vinsenta T. Hemlina (Vincent T. Hamlin) koja je u kaiševima kreirana još 1933. a prvi putštampana svakodnevno u novinama od 7. avgusta 1933. Zbog velike popularnosti, posle godinu dana se od 9. septembra 1934. našao i u obliku nedeljnih tabli u stripskim dodacima nedeljom ili pojedinačno u nedeljnim brojevima dnevnih novina. Kasnije je repriziran u sveskama i časopisima. Bilo ga je do 2000. po čemu je jedan od najdugovečnijih stripova (ilustracija br. 78).

Ime bi moglo da se na srpskom transkribuje/izgovara i kao Ali i kao Eli, a prevodi i prilagođava višeznačno: na primer, “Alejko Up” (Alley = aleja, drvored, uska ulica/sokak, prolaz, prilaz (kući), pa čak i kuglana!). U “Politikinom zabavniku” br. 912 od 20. juna 1969. je, kao kompletan strip u stripskom dodatku transkribovan kao Oli Up.

Moguće je da je ime inspirisano drugim, takođe američkim stripom. Postojao je pre njega nedeljni novinski strip “Gasoline Alley” (“Benzinsko sokače”, “Zapaljivo sokače”…) Frenka Kinga, štampan još od 24. novembra 1918. i sve do smrti juna 1969. i duže od pola veka crtan u kaiševima od strane samog Kinga. Tek 1951. nedeljne table je preuzeo Bill Perry), nastavljen je od Ričarda Mura (Richard Moore), dok i on nije umro1986. Strip su preuzeli asistenti, pa je trajao i dalje.

“Gasoline Alley” nije doslovno “istorijski” strip, ali nam posredno, zbog korišćenog jezika i odnosa likova, mnogo govori i o istoriji novina u SAD, životu u urbanim sredinama, psihološkim profilima epohe…

Eli Up je praistorijski čovek koji sa plemenom živi na kontinentu, odnosno Kraljevini Mu (The Kingdom of Moo), liči na mešavinu neandertalca i savremenog čoveka i koegzistira, kako sa ženama u formi savremenih ljudi, tako i sa dinosaurusima.

Hemlin je crtao i pisao ovaj strip oko 37 godina, sve do svoje smrti 1971. Nastavio ga je njegov asistent Dejv Greu (Dave Graue). On je izdržao naredne 22 godine, sve dok 1993. crtački posao nije prepustio pomoćniku Džeku Binderu (Jack Bender), pri čemu je nastavio da piše tekst.

Strip po bizarnoj atmosferi podseća na “Popaja”.Elzija Sigara.

Od 1939. godine u seriju se uvodi lik profesora Alberta Vonmaga (professor Albert Wonmug) koji je pronašao i vremeplov i televiziju preko koje može da posmatra prošlost, pa i Elija u praistoriji. Profesor ima glupog asistenta Oskara Buma (Oscar Boom), koji svoju bezumnost ne ispoljava u svakoj prilici.

Sličan postupak u stripu groteskne stilizacije koristili su u studiju “Hanna i Barbera”. U Srbiji su štampani i stripovi i prikazivani animirani filmovi. “Flintstouns” je kod nas preveden sa “Porodica Kremenko” (ilustracije br. 80, 81 i 82).

“Morg” je smešten pre 9.000 godina, Tunga par desetina hiljada, a neki stripovi o praistoriji i 100.000 godina pre našeg vremena… Šta je istorijska istina?

Serija “Rahan” je na francuskom premijeru imala februaru 1969. u nedeljniku “Pif”, a u Srbiji je štampana već od 1970. Scenario je pisao Rožer Rekure (Roger Recureux).

Tip plave kose začudo nije sa plemenom već putuje po svetu. Pošto je u jednoj epizodi sa kengurima, mora da je negde oko Australije.

U Srbiji takođe postoje slični stripovi, ali popularniji su bili oni o Starim Slovenima, o kojima se tek nešto više zna nego o praistorijskim ljudima, pa su umetnici “komotniji”. Takav je na primer bio strip “Akant” o istoimenom Starom Slovenu u prapostojbini između Baltika i Karpata, autora Radivoja Bogičevića (Ilustracije 94 i 95).

I u Asteriksu su bili “komotni”, pa bi se, na primer, Vikinzi pojavili u priči oko 900 godina pre svog nastanka, no Gota je u vreme Gala bilo (ilustracija 96).

I srpski srednji vek je obrađivan dokumentarno, koliko se to moglo. na primer, Petar “Pera” Radičević u seriji epizoda “Tajanstveni vitez” (ilustracija 97 i 98).

Ukratko, u Srbiji je objavljivano oduvek ponešto o istoriji, jer ona ovde nikada nije bila “višak”, pa čak ni američka. Na primer genijalne parodije Morta Drakera na filmove iz američkog časopisa “Med”/”Mad Magazine”, u ovom slučaju “Svi predsednikovi ljudi” o aferi Votergejt 1972., zbog koje je američki predsednik Nikson podneo ostavku (Ilustracije br. 99 i 100).