Table of Contents
Neki časopisi su trajali toliko dugo, čak decenijama da su izdavači, urednici i crtači čak menjali i zaglavlja. Takav je, na primer, bio “Starmali” (Ilustracija br. 4).
Kada su tek 1905. bivši srpski studenti sa Hajdelberga, Sorbone, Minhena, Beča, Pešte i drugih razvijenih zemalja definitivno osnovali beogradski Univerzitet, bar 90% stanovništva ispod reka Dunava i Save u dotadašnjem “Beogradskom pašaluku” bilo je apsolutno nepismeno.
I neprikosnoveni vladar Srbije Miloš Obrenović (Miloš “Veliki”), koji je u mestu Takovo podigao Drugi srpski ustanak 1815. i polako se lukavstvima i podmićivanjima Turaka izborio za status kneževine Srbije koja priznaje sultanovu vrhovnu vlast, knez koji je ispregovarao 3 “hatišerifa” od Sultana, od kojih je tek trećim, takođe iz 1833. godine, konačno ukinut feudalizam u Srbiji – bio je nepismen. Reformator jezika i pisma Vuk Karadžić morao je od njega da pobegne u Mađarsku, Beč i Nemačku.
Bio je apsolutista od 1915. do 1939. kada je i on proteran od svog naroda kojem je dozlogrdio, vratio se (ilustracija br. 69) i opet vladao 2 godine kao knez, sve do smrti, od 1858. do 1860. (ilustracija br. 70)
Ljubiteljima stripa i čitaocima na razvijenom Zapadu ovo sve je bilo manje ili više nepoznato.
Romantični Orijent…
No, Miloš Obrenović je, zajedno sa tim svojim podizanjem Drugog srpskog ustanka, ušao u nekoliko dužih stripova. Čak su dva na istu temu objavljena u dve sveske u istoj ediciji “Nikad robom”izdavača”Dečje novine” iz grada Gornji Milanovac.
Ustanak je podignut 1815. Vanredna sveska povodom obeležavanja 150 godina je trebalo da bude štampana 1965. No, ovo je Balkan, pa što bi rekli Španci, Meksikanci i dobar deo Mediterana: maňana! Kasnilo se godinu dana, možda i dve, danas se niko više ne seća ni tačno koliko a ni zašto.
Ni odlični poznavaoci celokupne vekovne hronologije srpskih izdanja Zdravko Zupan i Živojin Tamburić u “Reči izdavača” na str. 105 reprinta iz 2012. godine nisu mogli da se usaglase da li su diletantnski urednici u “Dečjim novinama”, koji nisu upisali bar godinu ako ne i tačan datum sveske, da li je stripska sveska o istorijskom ustanku objavljena 1966, 1967. ili čak 1968.
I urednik i scenarista Dobrica Erić i crtač Branislav “Brana” Jovanović su mrtvi, a niko ih u intervjuima nije pitao kako to da je sveska štampana tek 1-3 godine posle jubilarne 1965. godine (ilustracija br. 5, br. 6 i br. 7). Pouzdano znam, Jovanoviću čak nije ostao sačuvan ni primerak sveske.
Dve godine kasnije, kao redovnu svesku br. 136, 16. februara 1968. isti tandem je objavio nastavak epopeje, pod naslovom”Barjak nad Srbijom /Takovski ustanak 2. deo” (ilustracija br. 8).
Roto-štampa je bila takva da su 2 stranice bile crno-bele, a 2 u boji.
Da je scenarista zaneseni, prvenstveno dečji pesnik šuma i livada, pastorale i idile, kojima je ulepšavao i moje detinjstvo, vidi se po narednoj, 2. tabli. Kao i mnogi scenaristi istorijskih stripova, ne samo srpskih i ne samo na Balkanu, bio je sklon da ulepšava i “ispravlja” činjenice. Dakle, knez Miloš je bio nesporno nepismeni trgovac svinjama i drugom stokom. Austrija mu je bila najbolji kupac. No, pesnik je napisao, a crtač Brana Jovanović (1933 – 2002) je uredno nacrtao ono što mu se napisalo, a to je da nepismeni Miloš u svojoj jednostavnoj seoskoj orijentalnoj kući sedi za stilskim stolom, umače pero u otmenu mastionicu i piše pisma za pobunjenike po Srbiji, od kojih je većina takođe bila nepismena.
Jovanović je u svakom pogledu bio sjajna osoba! Imao sam čast i zadovoljstvo, ne samo da ga poznajem, pa čak poslednjih desetak godina života i često drugujem sa njim, nego sam mu priredio i jedinu samostalnu izložbu, i to na dan kada je počelo NATO bombardovanje Srbije, 24. marta 1999. godine.
I to je istorija (ilustracija br. 11)!
Bio je diskretna, delikatna i nenametljiva osoba. Crtao je sa radošću kadgod bi ga pozivali, a za visinu honorara nikada nije pitao. Smatrao je to nepristojnim. Da bi što vernije crtao avione, kupovao je umanjene makete u proporcijama 1:36 ili 1:72 i sastavljao ih iz delova (uglavnom firme “Revell”).
Autor je doslovno desetina hiljada ilustracija sa istorijskim temama iz različitih epoha, približno u periodu 1960-2000. za najdugovečniji srpski časopis sa stripovima “Politikin zabavnik” (“Politika’s Entertainer”), ali i za druge magazine beogradske novinsko-izdavačke kuće “Politika” (“Ilustrovana Politika”, “Bazar”, “Radio TV revija”…).
Nažalost, on nije podilazio ukusu čitalaca i urednika slatkastim crtežom glatkih linija, pa su mu 3 stripa u sveskama objavljena od 1966. do 1968. u “Dečjim novinama” bila i jedina duža dela. Osim dva pomenuta, i treći je istorijski strip, ali druge epohe i drugim povodom. Reč je o srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu: sveska”Kad mitraljez umukne”, edicija “Nikad robom” br. 42, 22. april 1966. godine (ilustracija br. 12).
Osim ove 3 sveske nacrtao je još desetak kraćih stripova 1-5 tabli, od kojih sam ja pisao scenarija za 4 stripa. Dva su još neobjavljena, a prošle godine je posle oko 25 godina objavljen 1, dok sam uz svoj tekst u beogradskoj dnevnoj novini “Blic” bez ikakve nadoknade “progurao” ovo o čemu ću par reči…
Dakle, pokušali smo preko srpskih izdavača stripovanih knjiga edicije “…for beginners” engleskog izdavača “Oxford press” da Jovanović kao crtač a ja kao scenarista na oko 120 stranica kreiramo knjigu “Prostitucija za početnike” o istoriji prostitucije, od praistorije do danas. Pošto i sam crtam, dao sam mu idejnu skicu za naslovnu stranicu, kao i stori-bordove (thumb-nails) za 6 pilot početnih tabli, koje smo realizovali, ali srpski izdavač nije pokazao mnogo entuzijazma da uloži u posao i pregovore sa “Oxfordom”.
Zašto?!
Zar i to nije istorija?!
I “najstariji zanat na svetu” ima svoju istoriju, verujte mi na reč! Pre četvrt veka sam sasvim bio u materiji, mislim u prikupljenoj referentnoj literaturi (u teoriji, da se razumemo), pa to velim iz ličnog iskustva.
U međuvremenu je “Oxford press” predao štafetu “IconBooks”-u, a deo naslova “…for beginners” je postalo “Introducing…”. O tempora, o mores!
Evo bar naslovne stranice, tek da naslutite kakvim se sve istorijama bavimo mi u balkanskom cirkusu (ilustracija br. 13):
Uskoro je finansijer srpskih prevoda naslova iz edicije “…for beginners”, inače balkanski veletrgovac cvećem (nema veze s istorijom, pa čak ni povešću cveća), video da od tih prevedenih stripova nema velike zarade, samo neke komplikacije, pa je odustao od celokupnog stripskog izdavaštva.
Šteta!
Na sve navedeno je ukazao još jedan poštovalac Jovanovićevog opusa, Srbin iz Londona Živojin “Žika” Tamburić. On je u svojoj beogradskoj izdavačkoj kući “Omnibus” 2012. godine objedinio pomenute 3 epizode u jednoj knjizi (ilustracija br. 14).
I za tu knjigu sam 2011. po pozivu Tamburića, za izdavača “Omnibus” iz Beograda pisao propratne tekstove. Prošle 2021. godine je u drugoj njegovoj izdavačkoj kući “Modesty Comics” ona doživela i drugo izdanje.
Definitivno, Branu Jovanovića sam kasno upoznao, i kao prijatelja i kao saradnika! Genije u svakom pogledu!
Nego, da se vratimo istoriji i oslobađanju balkanskog življa od Otomanske imperije.
Podrazumeva se da je narodima i novostvorenim državama posle oslobođenja od turske dominacije trebalo mnogo godina da se oporave, izgrade infrastrukturu i uhvate korak sa evropskim i svetskim umetničkim, tehnološkim i medijskim napretkom, i za naše potrebe ovde najvažnijim – onim u štampi.
Naravno, sve uz jedan uslov, iz kojeg proističe drugi.
Prvo, ako se uopšte složimo da je “Žuti dečak” (“Yellow Kid”) Ričarda Feltona Autkolta (Richard Felton Outcault) odista prvi “pravi” moderno koncipirani strip u svetu, a odbacimo da su to bile i prethodne neserijalizovane vizuelne likovno-narativne sekvencne priče, nizovi prizora, koji čak i nisu morali da budu štampani. Pa čak ni, ako su bili štampani, da imaju upisan tekst! I sam Autkolt je u dnevnom listu “Njujork Vorld” (“New York World”) Džozefa Alberta Pulicera (Jozeph Albert Pulitzer) imao 1894. tablu od 6 prizora “Poreklo novih vrsta, ili objašnjenje evolucije krokodila” (“The Origin of a New Species, or the Evolution of the Crocodile Exolined”). Druge, mnogo ranije preteče samo da pomenemo, hronološki unazad: časopis “Comic Cuts” iz 1890., stripovi Vilhelma Buša (Wilhelm Busch) o “Maksu i Moricu” (“Max und Moritz”) iz 1865., mnoštvo (pra)stripova iz 1844. osnovanog nemačkog časopisa “Leteći listovi” (“Fliegende blatter”)…
Dakle, ako prihvatimo da je “Žuti dečak” granični kamen između, recimo, pra-stripa i “pravog” stripa, moramo dalje da jasno opredelimo da li je bilo dovoljno samo da se 1894. u panelu “Hoganov sokak” (“Hogan’s Alley”) u “Njujork Vorldu”, zajedno sa mnogo drugih likova pojavi i taj diskretno serijalizovani lik (dečak u početku nije bio u sekvencama, tekst mu je bio ispisan na noćnoj košulji, a ni do kraja nije dobio/otkrio svoje pravo ime), ili prihvatimo stav Moris Horna (Maurice Horn), autora “Svetske enciklopedije stripa” (“The World Encyclopedia of Comics”), da je tek kada je ponuđenom višom platom “preoteti” Autkolt u nedeljnom dodatku “American Humorist” konkurentskog dnevnog lista “Njujork Džernal” (“New York Journal”) Vilijama Randolfa Hersta (William Randolpha Hearst), svog”Žutog dečaka” crtao u sekvencama i tekstom u balonima od 17. oktobra 1896.
Usput, Herst je svoj “Njujork Morning Džernal”, čiji naslov je odmah skratio u “Njujork Džernal”, kupio od rođenog brata Džozefa Pulicera, no to je već deo istorije američkog stripa, istorije porodičnih odnosa Pulicera i istorije američkog pravosuđa (jer su se oko nelojane konkurencije sudili više puta), a ne istorija stripabalkanskih naroda.
Mada, ako se složimo da je i Mađarska deo Balkana, moramo da istaknemo kako je Pulicer Jevrej, pristigao u SAD iz Mađarske…
Kako je svet mali i kako se sve vrti oko Balkana…
Catena mundi, što bi rekli Stari Latini!
Isti tretman će u ovom tekstu imati i, recimo, činjenica da su V. R. Herst i Dž. Pulicer nekoliko puta jedan drugom preuzimali Autkolta sve dok Herst nije finansijski slomio Pulicera, ili ona da se po Puliceru i do danas zove najznačajnija američka novinarska nagrada, a da je zbog Herstove ljutnje što je sa svojom ljubavnicom postao glavni lik, po nekima najboljeg filma svih vremena “Građanina Kejna” (“Citizen Cane”) Džordža Orsona Velsa (George Orson Welles), Vels morao da pobegne u Evropu.
Da bismo sagledali istoriju, pa i srpskog i balkanskog stripa, moramo odrediti granice polja interesovanja i definisati predmet interesovanja, a to možemo samo uz pomoć kriterijuma, ali to uopšte nije jednostavno. Naprotiv!